Monument of Janis Janulis - Unnamed Road

Πολυ ωραια τοποθεσια!! Κλασικο μνημειο.. στην αυλη της εκκλησιας του Αγιου Ματθαιου, στο κεντρο του χωριου Αγιος Ματθαιος!

Korfu hatte gegen Ende des 1. Weltkrieges eine große Rolle bei der Gründung des Jugoslawischen Staates zu erfüllen und tat das mit Stolz und Hilfe all seiner Einwohner. Am 20. Juli 1917 wurde in der Inselhauptstadt Kerkira die "Deklaration von Korfu" verabschiedet, die zu einem jugoslawischen Staat, dem "Königreich der Serben, Kroaten und Slowenen" führte. 1915 / 1916 lebten auf Korfu nicht mehr als etwa 50.000 Korfioten. Diese gewährten nach dem Zusammenbruch der Serbischen Front etwa 170.000 Serbischer Flüchtlinge Exil; darunter allein 150.000 Soldaten. Insgesamt starben 7750 Serbischen Soldaten auf Korfu. Der korfiotische Bauer und Pope Janis Janulis aus Moraítika gewährte etwa 3.000 Soldaten der Drina-Division Zuflucht auf seinem Land. Viele Korfioten taten Ähnliches, aber von Janis Janulis sagt man, er habe den Serbischen Soldaten nicht nur Obdach und Nahrung gewährt; er habe sie wie seine Kinder behandelt. Für einige verstorbene Soldaten stellte Janis Janulis eines seiner Felder als Friedhof zur Verfügung, damit die Toten christlich bestattet werden konnten. (Insgesamt gibt es 27 Serbische Friedhöfe auf Korfu.) Nachdem die Gebeine der Soldaten in ein Beinhaus auf der Insel Vido überbracht waren, wie es im griechisch-orthodoxen Glauben üblich ist, gelobte Janis Janulis, das Feld nie wieder zu nutzen und verbot seinen Nachkommen die Nutzung des Feldes für alle Zeiten. Nachdem Janis Janulis gestorben war, beschloss sein Sohn Spiros Janulis, dem das Feld nach dem Tod des Vaters gehörte, es zumindest als Schafweide zu benutzen. Obwohl ihn alle warnten, er solle dies nicht tun, kaufte er eine Schafherde und ließ diese auf dem Feld grasen. Nach nur einer Nacht starb die ganze Herde. Seitdem wird das Gelübde eingehalten. Das Feld gilt als heiliges Land. Das „Monument der Drina Division“ liegt an der Straße zwischen Messonghí und Agios Matthíos; von Messonghí kommend auf der rechten Straßenseite. Das Denkmal für Janis Janulis steht auf dem Kirchplatz der Kirche des Hlg. Matthias in Agios Matthíos.

Споменик Јанису Јанулису , мештанина из Агиос Матеуса и прича о добротвору српској војсци: Јанис Јанулис је грчки сељак, који је пре 100 година живео на свом родном Крфу у време највећих страдања српског народа, у првом светском рату. Као и сви Крфљани дочекивао је изнемогле, болесне српске војнике који су прешли албанску голготу, био сведок њихове храбрости, мука и велике туге које су носили у срцу. Био је дечачић од 13 година када су војници Дринске дивизије јануара 1916 године стигли у близини његовог села.Прича се да је тада Крф имао око 100.000 становника а пристигло је 130.000 болесних,изнемоглих, гладних српских бораца. Крфњани су их дочекали са зебњом. Бојали су се за своја имања и сами сиромашни, сељаци који су живели од свог рада, сточарства и маслињака. Та бојазан кратко је трајала. Иако гладни, промрзли и болесни ниједан српски борац није посегао за оним што није његово. Трпели су хладноћу али ниједно свето дрво, маслину, нису посекли да би се угрејали.Грци су поштовали то.Тако се градило поверење и пријатељство. Помагали су Србима, делили и оно мало што су имали. Међу њима и Јанис. Како је његова породица чувала овце имали су овче прекриваче, давали их преживелим борцима да се угреју. Од изнемоглости ипак су много бораца умирали, па су тако на њиви Јаниса сахрањени 560 војника.Касније су остаци пренети на острво Видо, да бораве са осталим саборцима. Али и након тога Јанис није дозволи својој породици да се та њива обрађује. Говорио је да је то света земља и да ту столују душе умрлих,храбрих српских јунака. Забранио је и да се овце напасају. Тим поводом Срби су му саградили бисту у центру града са натписом : ”Сину славних Хелена, захвалан српски народ”

The best village

Nice place. Good views

Lovely little village and super viewing point

Great man coming from the great Greek people! This Page of history, for us Serbs, is clearly unique. Whenever I land on the holly Island of Corfu, I feel rejuvenated! This is not a cheap compliment, rather, it is an honest testimony radiating from my heart.

Janis Janulis of Agios Mattheos, Corfu (Αγίου Ματθαίου Kερκυρα ) -1916 year & The Serbs 1916/1918 The peasant from Corfu, Janis Janulis, who in 1916 gave his country the burial of Serb soldiers, banned the descendants from using the field when the bones were transferred to the mausoleum. His son, however, left the sheep, and the whole herd immediately died Corfu. There are a few places on the planet where the Serbs can feel like in their homeland and know that they are among friends like this island. It all began with the arrival of the Serbian army a century ago. Among the stories about the birth of friendship of two peoples, one stands out. She about Janis Janulis, a Greek pastor from the city of Moraitika, 20 kilometers south of the city of Corfu. The property of this illiterate peasant in 1916 arrived about 3,000 soldiers of the Drina Division who made up only a part of about 130,000 Serbian warriors who sought salvation on this island. Had he done just what many others - he helped how much the army could be placed and fed, it would be enough. But Janis treated Serb soldiers as his children. Even when many, exhausted after the Albanian Golgotha, found a rest on the island. He gave the land for a cemetery, one in 27 of them on the island, so that the Christian could be buried. Hence the country was considered a holy country. - When the bones of fallen soldiers were transferred to a shrub on the island of Vido, Corfu, our father left a vow - that this field is never processed again. However, when he died, my brother, to whom the field had belonged, decided to use it at least as a sheep pasture. Although we all told him not to do this, he bought a flock of sheep and let him in the field. After only one night, the whole herd died - the story of Kurir Janis's son Spiros Janulis. After that, the vow is respected to this day. But this is not a complete story of Janis Janulis, because he also conveyed the love for the Serbs Janis Janulis & Srbi 1916-1918 Seljak sa Krfa Janis Janulis, koji je 1916. dao svoju zemlju da se pokopaju pali srpski vojnici, zabranio potomcima da koriste njivu kad su kosti prenete u mauzoleje. Njegov sin ipak pustio ovce, a celo stado odmah uginulo Krf. Malo je mesta na planeti gde se Srbi mogu osećati kao u svojoj domovini i znati da su među prijateljima kao što je ovo ostrvo. Sve to počelo je dolaskom srpske vojske pre jednog veka. Među pričama o rađanju prijateljstva dva naroda jedna se ističe. Ona o Janisu Janulisu, grčkom pastiru iz mesta Moraitika, 20 kilometara južno od grada Krfa. Na imanje ovog nepismenog seljaka 1916. stiglo je oko 3.000 vojnika Drinske divizije koji su činili samo deo od oko 130.000 srpskih ratnika koji su na ovom ostrvu potražili spas. Da je učinio samo ono što i mnogi drugi - pomogao koliko je mogao da se vojska smesti i prehrani, bilo bi dosta. Ali Janis je srpske vojnike tretirao kao svoju decu. Čak i kada su mnogi, izmoreni posle Albanske golgote, na ostrvu našli počinak. Dao je zemlju za groblje, jedno od 27, koliko ih je bilo na ostrvu, da bi mogli hrišćanski da budu sahranjeni. Otuda je tu zemlju smatrao svetom. - Kada su kosti palih vojnika prebačene u kosturnicu na ostrvu Vidu, otac nam je ostavio zavet - da se ta njiva nikada više ne obrađuje. Međutim, kada je umro, moj brat, kome je njiva pripala, rešio je da je iskoristi makar kao pašu za ovce. Iako smo mu svi govorili da to ne radi, kupio je stado ovaca i pustio ga na njivu. Posle samo jedne noći celo stado je uginulo - priča za Kurir Janisov sin Spiros Janulis. Posle toga, zavet se poštuje do danas. Ali ni to nije potpuna priča o Janisu Janulisu, jer je potomcima preneo i ljubav prema Srbima.